Lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić saopštio je da budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pri tom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika.
On je naveo i razloge zašto poslanici ne bi trebalo da podrže prijedlog Zakona o budžetu za 2023. godinu, koje prenosimo integralno:
“1. Osnova za budžet za 2023. je rebalans za 2022. kojim je planiran deficit od 8 odsto BDP-a i dodatno zaduženje od 350 miliona eura, što se neće desiti budući da je trenutno deficit na istorijski najnižem nivou od samo 1odsto BDP-a, a zaduženje nije potrebno iz razloga što će u državnoj kasi ostati preko 200 miliona eura depozita,
2. Ne sadrži nijednu mjeru usmjerenu na stvaranje uslova za generisanje novih prihoda budžeta;
3. Rashodi su značajno veći u odnosu na prethodne budžete, što bi pozdravili da je u pitanju finansiranje strukturnih reformi ili velikih investicionih projekata. Međutim, mi u budžetu za 2023. vidimo deficit tekuće potrošnje od prosječno 150 mil. godišnje u periodu 2023-2025, što znači da će se država zaduživati za finansiranje vršenja svojih osnovnih funkcija;
4. Budžetom je planiran deficit tekuće potrošnje, ne samo u 2023. već i u 2024. i 2025. kao i ukupni kumulativni deficit na nivou od oko 6 odsto u svakoj godini i preko 2,5 milijardi eura zaduženja u posmatranom periodu – što ukazuje da su prekršena sva pravila planiranja budžeta propisana Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornost;
5. Predlaže se dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega Pokret Evropa sad nije, ali smatramo da to treba ostvariti na održiv način, ne zanemarujući i privatni sektor. Ovakvim pristupom dodatno se pravi jaz između zarada zaposlenih u javnoj upravi i privredi koja puni budžet;
6. Krši se član 9 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji kaže: “Sredstva za zarade, u procesu planiranja Budžeta Crne Gore, mogu se povećati kada je budžet uravnotežen ili je ostvaren suficit, odnosno moraju smanjiti kad budžet ostvaruje deficit tekućeg budžeta preko nivoa od 2 odsto bruto domaćeg proizvoda” ;
7. Nema ni govora o reformi zdravstvenog sistema i zašto se nastavlja sa eksponencijalnim rastom budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje;
8. U budžetu nije pomenuta ni racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, što je upravo ova Vlada najavljivala kao jednu od glavnih reformi;
9. U kapitalnom budžetu nema ni jedan veliki i značajan projekat za Crnu Goru;
10. Budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pritom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika” – naveo je Spajić.
