Pogrešan koncept zdravstvenog i penzionog fonda, potrebne reforme

Piše: Objavljeno: 24/12/2022
featured image

Foto: Ilustracija, pexels

Crnogorski zdravstveni i penzioni fond imaju pogrešan koncept i neophodne su njihove reforme, ocijenjeno je u sinoćnjoj emisiji “Okvir” na TVCG. Gosti su govorili i o uticaju ekonomskog rasta na standard građana, benefitima dionice auto-puta, ali i sumnjama u određene transakcije prilikom izgradnje.

Ministar ekonomskog razvoja i turizma, Goran Đurović, kazao je da ne zna kakav bi standard građana bio u odnosu na aktuelnu inflaciju, da se na početku godine nijesu desile ekonomske reforme, piše rtcg.me.

“Imali smo jednu uspješnu ekonomsku godinu i turističku sezonu, što je dalo dodatnu vrijednost da sistem funkcioniše”, ocijenio je Đurović u “Okviru”.

Dodao je da se aktuelna Vlada suočila sa mnogo izazova, te da država po prvi put redovno izmiruje i servisira svoje obaveze. 

Predsjednik Odbora za ekonomiju, Dejan Đurović, prisjetio se da je bilo sumnji prošle godine, kada su predložene ekonomske reforme. Dodao je i da niko nije mogao pretpostaviti šta će se tokom godine desiti na globalnom planu. 

“Nije Fond zdravstva ove godine u problemu i on nije nastao zbog projekcije projekta ‘Evropa sad’.  Što se tiče inflacije, ona je u septembru dostigla 16 odsto. Crna Gora je, u neku ruku, imala i sreću što smo energetski stabilni, i moram pohvaliti Elektroprivredu, pa građani nijesu doživjeli taj energetski šok, ne prijeti nam recesija po pitanju snabdijevanja strujom…”, kazao je Dejan Đurović. 

Zdravstveni sistem je bio u problemu svih ovih godina, ali imajući u vidu krivu potrošnje, znači da se njeno relativno učešće u ukupnom budžetu stalno povećava, smatra predsjednik Crnogorskog udruženja poslodavaca (CUP) Vasilije Kostić.

“Rizično je finansiranje zdravstva vezati za nestabilan budžet. U ekonomiji ne postoji trenutak, morate imati održivu dugoročnu komponentu”, rekao je Kostić u emisiji TVCG.

Povećanje minimalne rada, sa aspekta građana, naučio ih je da su oni investitori i u penzioni i u zdravstveni fond, ocijenio je finansijski analitičar Oleg Filipović.

On smatra da imamo pogrešne koncepte i zdravstvenog i penzijskog fonda. 

“Reforma tih fondova morala bi biti drugi korak. Pričamo o povećanju penzija, ali i da ste vi investirali u taj fond, što znači da kad odete u penziju, vi trošite svoje pare”, rekao je Filipović. 

Ocijenio je da je program “Evropa sad” bio samo prvi, početni, korak edukacije, koji bi trebao da se završi kompletnom reformom zdravstvenog i penzionog fonda.

Vrijednost auto-puta, troškovi…

Ministar Đurović je kazao da svaki kilometar puta znači novu vrijednost za državu, ali da “smo u proteklom periodu malo šta radili po pitanju putne infrastrukture”,

“Nakon izgradnje auto-puta, Kolašin više nije isti grad, Mojkovac se naslanja na Kolašin… Podgorica je sada ski destinacija…”, istakao je Đurović.

Dejan Đurović je podsjetio da je u startu bio kritičar auto-puta, te da je dionica duga 41 kilometar, a da je koštala milijardu eura.

“Specijalni državni tužioci će, kada je u pitanju transakcija novca u vezi ove dionice, imati velikog posla. Sa radovima se kasnilo tri godine, dva mjeseca i tri dana, i već kasnimo sa drugom dionicom Mateševo-Andrijevica, nemamo idejni projekat, ne znamo koliko će nas koštati…”, rekao je Đurović u “Okviru”.

Kostić je naglasio da rat u Ukrajini pravi ekonomske izglede lošim. Što se tiče inflacije od preko 17 odsto, on navodi da, po ekonomskim standardima, to podrazumijeva hiperinflaciju.

“Projekcije su da će inflacija nastaviti da raste”, kazao je on. 

Komentarišući auto-put, ekonomski analitičar kaže da je on branio izgradnju. 

“Ne ulazim u to da li je bilo nelegalnosti, o tome neka priča neko drugi. Taj auto-put će da traje ko zna koliko, indirektni afekti su nemjerljivi, a mi smo već u najavi izgradnje imali povećanje cijene zemljišta uz dionicu… Govorio sam da je auto-put opravdan, ma koliko nas koštao, razvoja nema bez razvoja putne infrastrukture”, rekao je Kostić. 

Dejan Đurović je pojasnio da “niko nije protiv auto-puta”, već da je bio “kritičar sumnje u lopovluk prilikom izgradnje”.

Filipović je ocijenio da se kompletna izvozna kategorija oslanja na dva artikla – struja i aluminijum. 

“Da bi se tržište moglo popraviti, morate napraviti monetarne i tržišne reforme”, poručio je finansijski analitičar.

Đurović: Blizu smo rekordne turističke 2019.

Ministar je ocijenio da je turistička sezona u Crnoj Gori bila fantastiča.

“Imali smo jednu sjajnu predsezonu, jaku sezonu i odlučnu podsezonu. Imamo više turista nego ikada, mislim da smo ostvarili prihod preko milijardu i blizu smo rekordne 2019. godine. Pokazali smo žilavost i vjerujem u naš potencijal”, kazao je Đurović u “Okviru”. 

Naglasio je da Crna Gora ima šansu da se vrati na zapadno tržište. 

“Moramo se okrenuti cijelom svijetu, spremamo programe i za američke i kineske turiste, i to radimo regionalno. Kreiramo zajedničku ponudu i kada te turiste dobijemo, možemo se nadati boljim sezonama”, istakao je ministar ekonomskog razvoja i turizma.

Predsjednik Odbora za ekonomiju rekao je da je zadvoljan turističkom sezonom i istakao da su turisti iz regiona donijeli “najveću količinu novca u budžetu”.

“Mi moramo tražili dio sredstava koje smo izgubili sankcijama Rusiji, ne možemo odvajati politiku i ekonomiju”, poručio je Đurović.

Kostić je naglasio da Crna Gora nikako ne smije biti destinacija masovnog turizma. 

“Imamo mogućnost da budemo destinacija viskoplatežne klijentele i upravo je to razlog mog nezadovoljstva turizmom. Ako mjerimo samo broj turista, onda nas neće interesovati struktura, kao što nas i ne interesuje. U Hrvatskoj je 14 odsto turista iz regiona, kod nas je to dvije trećine i pitanje je koliko je to dobro za nas”, rekao je ekonomski analitičar.

Dodao je da se ne mogu upoređivati prihodi ove i prethodnih godine. 

“Konstatujem da smo ostvarili brojke sa kojima, sa stanovišta brojki, možemo biti zadovoljni. sa stanovišta suštine, apsolutno ne”, kazao je Kostić u “Okviru”. 

Creative
Kolumne
Ostalo
Posao
Uncategorized
Vijesti
Skip to content