Cirkularna ekonomija ne počinje na deponiji, već mnogo ranije. U trenutku kada se proizvod
osmišljava, biraju materijali i definiše način njegove proizvodnje i upotrebe. To je jedna od
ključnih poruka posljednjeg panela konferencije „Održivo liderstvo – od odluke do uticaja“,
koju su organizovale „Vijesti“, a koji je bio posvećen temi „Cirkularna ekonomija: Od otpada
do resursa“.
Ivana Vojinović iz Centra za klimatske promjene kazala je da se razgovor o cirkularnoj
ekonomiji često pogrešno svodi na pitanje šta raditi sa otpadom, iako je njegova suština u
tome da se otpad što manje stvara i da se resursi što duže zadržavaju u ekonomskom toku.
„Kada govorimo o cirkularnoj ekonomiji, veoma često razgovor upravo počinje od otpada.
Međutim, suština cirkularne ekonomije je zapravo drugačija – otpad je samo kraj jednog
mnogo dužeg procesa. O proizvodu bi trebalo da razmišljamo još u fazi njegovog dizajna i
proizvodnje, preko načina na koji ga koristimo i trošimo, pa sve do njegove ponovne
upotrebe, popravke i reciklaže“, rekla je Vojinović.
Ona je ukazala da je riječ o važnom pitanju za Crnu Goru, posebno imajući u vidu evropske
integracije i obavezu usklađivanja sistema upravljanja otpadom sa evropskim standardima.
„Cirkularna ekonomija je mnogo više od zahtjeva i standarda iz Poglavlja 27. Ona
podrazumijeva promjenu poslovnih modela, odgovornost proizvođača, drugačije investicione
i potrošačke odluke, drugačiji odnos prema resursima, ali i značaj inovacija“, navela je
Vojinović.
Govoreći o liderstvu u toj oblasti, ona je istakla da odgovornost za promjenu ne može biti
samo na jednoj instituciji ili sektoru.
„Predvodnici treba da budu svi. Država, kompanije, potrošači i akademska zajednica, ali
svakako sa različitim odgovornostima. Upravo zato ovaj panel okuplja sagovornike koji temu
mogu sagledati iz različitih perspektiva: iz ugla regulative, preduzetništva, inovacija,
akademske zajednice i investicionog ekosistema“, istakla je Vojinović.
Danilo Veljić iz Agencije za zaštitu životne sredine kazao je da je jedan od najvećih izazova
premostiti jaz između onoga što je propisano i funkcionalnog sistema koji te propise može da
sprovede u praksi.
„Što se tiče naše zemlje, napravili smo značajan pomak u normativnom dijelu i donijeli novi
Zakon o upravljanju otpadom, koji je pretrpio promjene prošlog mjeseca. U međuvremenu je
prošle godine donesen Državni plan upravljanja otpadom za period 2025–2029. godine, koji u
suštini predstavlja prelazak sa linearnog na cirkularni model ekonomije, sa četiri regionalna
centra“, ukazao je Veljić.
On je naveo da je donijeta i krovna uredba o proširenoj odgovornosti proizvođača, kao i
propisi koji se odnose na električni i elektronski otpad, dok se očekuje i donošenje uredbe
koja će regulisati ambalažni otpad.
„Završen je nacrt uredbe o ambalažnom otpadu, tako da očekujemo njegovo usvajanje vrlo
brzo, s obzirom na to da novi zakonski okvir predviđa da proširena odgovornost bude
operativna krajem iduće godine, odnosno do 31. decembra 2027. godine. Prvi tok koji bi
trebalo da uđe u proširenu odgovornost upravo je ambalažni otpad“, naglasio je Veljić.
Govoreći o iskustvu privrede, Nina Bulatović, osnivačica i direktorka firme L-DEMA i
koncepta Vodolija, istakla je da se njihovo poslovanje tokom prethodne decenije fokusiralo
na optimizaciju vode za piće i promovisanje upotrebe javnih česmi kao alternative kupovini
vode u plastičnoj ambalaži.
„Kroz proizvode za filtraciju vode promovisali smo benefite filtracije i popularizaciju
upotrebe javnih česmi u poređenju sa kupovinom vode u plastičnoj ambalaži. U brojkama bi
to značilo da smo za godinu dana poslovanja, plasiranjem održivih rješenja, zamijenili
upotrebu 1,9 miliona boca“, naglasila je Bulatović.
Dodala je da su proizvodi kompanije namijenjeni dugoročnoj i višestrukoj upotrebi.
Verena Jost, viša stručnjakinja za ambalažu, istraživanje i razvoj u kompaniji HiPP, kazala je
da svaka industrija treba da napreduje ka cirkularnosti, ali da je ambalažna industrija posebno
zahtjevna jer je povezana sa velikim brojem drugih sektora, naročito prehrambenom
industrijom.
„Ambalažna industrija je posebna jer se prepliće sa mnogim drugim industrijama, a
prehrambena industrija je posebno izazovna jer imamo obavezu da zaštitimo hranu koju
prodajemo. Kada je riječ o hrani za bebe, zahtjev za očuvanjem kvaliteta i zaštitom hrane je
apsolutan i o tome nema pregovora“, kazala je Jost.
Ona je navela da kompanije zato moraju pažljivo balansirati između zahtjeva za održivošću i
bezbjednosti proizvoda.
„Tokom posljednje decenije radili smo na smanjenju količine materijala, dizajniranju
ambalaže koja se lakše reciklira, a samim tim i na povećanju cirkularnosti. Istovremeno,
moramo ulagati u razvoj visokokvalitetnih procesa reciklaže, jer je to i dalje izazov ukoliko
želimo da zaista zatvorimo taj krug“, rekla je Jost.
Redovna profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore Ana Lalević-
Filipović ukazala je na ekonomsku logiku koja često stoji iza izbora linearnog modela,
ističući da se on može činiti jeftinijim zato što tradicionalni obračuni ne obuhvataju sve
posljedice proizvodnje.
„Ako nam je nešto poznato i dobro funkcioniše, pri čemu nam se čini jeftinije, onda zaista
nemamo motivaciju da mijenjamo stvari. Cirkularni model zahtijeva potpuno drugačiji
koncept razmišljanja, kako u dijelu nabavke resursa, tako i proizvodnje, potrošnje i, što je
ključno, otpada“, poručila je Lalević-Filipović.
Da cirkularni pristup počinje već na projektantskom stolu, istakao je Veselin Popović,
direktor za ESG u kompaniji Luštica Development.
„Cirkularna ekonomija počinje daleko od zone za otpad. U našem slučaju, kod kompleksnih
projekata, cirkularna ekonomija počinje za projektantskim stolom – u inicijalnoj fazi dizajna,
u fazi nabavke materijala i u fazi njihovog odabira“, naglasio je Popović.
On je naveo da Luštica Bay od početka nastoji da se razvija kao održiv projekat, uz izbor
materijala koji imaju dug vijek trajanja i kojima se u kasnijoj fazi može dati nova vrijednost.
„Od samog početka Luštica Bay ima težnju da se razvija kao održiv projekat, kao destinacija
kojoj će se stanovnici i gosti vraćati, a koja neće negativno uticati na identitet prostora. Što se
tiče smanjenja otpada i cirkularne ekonomije, nastojimo da kroz fazu dizajna obratimo pažnju
na materijale koji imaju duži vijek trajanja i kojima možemo u nekoj kasnijoj fazi dati novu
vrijednost“, kazao je Popović.
Time je završena konferencija „Održivo liderstvo – od odluke do uticaja“, koja je tokom
jučerašnjeg dana okupila veliki broj stručnjaka, predstavnika akademske zajednice,
međunarodnih institucija i evropske delegacije, kao i predstavnike poslovnog i javnog
sektora. Kroz više panela otvorene su teme pametnih gradova, liderstva, održivih investicija,
zelenih ideja, energetske tranzicije i cirkularne ekonomije, uz fokus na odluke i modele koji
održivost mogu pretvoriti u konkretan uticaj.
Izvor: Media biro
