lada očekuje da u budžet do kraja juna državna preduzeća uplate 40 miliona eura od profita iz prošle i 2021. godine, zaključeno je na jučerašnjoj sjednici.
– Definisali smo da privredna društva u većinskom vlasništvu države i sa njima povezane firme pokrenu inicijativu preko predstavnika države u skupštinama akcionara i u odborima direktora, da se 30 odsto dobiti iz 2021. godine i 70 odsto dobiti iz prošle godine prebaci u budžet najkasnije do 30. juna – kazao je ministar finansija Aleksandar Damjanović.
On je dodao da su se sada stekli uslovi za ove uplate ,,imajući u vidu dobre poslovne rezultate velikog dijela tih društava, posebno iz oblasti energetike da se primijene zaključci Vlade i da se obavežu privredna društva da višak prihoda nad rashodima shodno zakonu transferišu u budžet države“, piše Pobjeda.me.
– Po ovim osnovama planiramo oko 40 miliona eura – precizirao je Damjanović.
Vlada je juče dala saglasnost za vanredno usklađivanje penzija od 2,95 odsto, pa će uz redovno usklađivanje od 5,4 odsto, penzioneri dobiti povišicu od 8,35 procenata. Za vanredno usklađivanje će se izdvojiti 9,6 miliona eura iz tekuće budžetske rezerve. Resorni ministar Admir Adrović je kazao da je utvrđeno da je primjenom postojeće zakonske norme, koja propisuju usklađivanje, iz uporednog perioda izostavljen treći kvartal prošle godine u odnosu na kvartal koji mu prethodi.
Nakon analize zvaničnih podataka Monstata, Fond PIO je utvrdio da bi usklađivanje penzija po osnovu rasta zarade i cijena u trećem kvartalu, u odnosu na kvartal koji mu prethodi, iznosilo 2,95 odsto.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović je kazao da će na taj način minimalna penzija, koju prima 40 hiljada korisnika, biti 282 eura, odnosno 60 odsto minimalne zarade.
Dodao je da se nada da će do kraja godine, sa još dva usklađivanja, minimalna penzija premašiti 300 eura. Naveo je i da će prosječna penzija, koja sada iznosi 375 eura, nakon ovog povećanja dostići 405 eura i da će do kraja godine dostići 465 do 470 eura, odnosno 60 odsto prosječne zarade.
Vlada je usvojila prijedlog zakona o završnom računu budžeta za prošlu godinu. Damjanović je obrazložio da je lani zabilježen rast BDP-a od 6,1 odsto i da je nominalno 5,8 milijardi eura, ali da je već premašio šest milijardi, prvi put u istoriji Crne Gore.
– Zbog rasta BDP je faktički snižen državni dug na 67,5 odsto BDP-a , dakle nešto iznad mastriških kriterijuma. Imajući u vidu teške uslove poslovanja to je izuzetan rezultat i pokazuje stabilnost javnih finansija – kazao je Damjanović, dodajući da je gotovinski deficit budžeta bio 4,3 procenta i niži je nego što je planirano.
– Kada se deficit koriguje za izmirene obaveze iznosi 3,8 procenta BDP-a, pa smo i ove godine ispod mastriških kriterijuma i pokazujemo stabilnost javnih finansija – poručio je Damjanović.
Na tvrdnju premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića da su prvi put prihodi i rashodi Fonda PIO ujednačeni, funkcioner PES-a Branko Krvavac je kazao da je to rezultat programa ,,Evropa sad“.
– Ni jednu mjeru na prihodnoj strani nijeste donijeli, a rashodnom stranom ste uništili budžet za 2023. Što se ne hvalite kapitalnim budžetom – razvojnom komponentnom – koja je na nivou od 15 odsto plana – kazao je Krvavac.
