Dok kulturne i kreativne industrije (KKI) na globalnom nivou generišu više od 1 triliona
američkih dolara izvoza i zapošljavaju desetine miliona ljudi, u Crnoj Gori njihov razvoj
usporava — iako imaju potencijal i treba da postanu jedan od strateških stubova nove,
diversifikovane ekonomije.
To je centralna poruka završnog događaja projekta „Jačanje kulturnih i kreativnih industrija
u Crnoj Gori na nivou politika i implementacije“, koji je Institut za preduzetništvo i
ekonomski razvoj (IPER) realizovao u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija, uz
podršku UNESCO-a, kroz Program participacije.
Predstavljajući najsveobuhvatniju analizu stanja sektora KKI od 2019. do danas,
istraživanje ukazuje na jasan disbalans: nakon perioda rasta u prethodnim godinama,
sektor u Crnoj Gori suočava se sa usporavanjem i izraženim strukturnim ograničenjima,
posebno u digitalnim i kreativnim segmentima poput ICT-a i dizajna, uz nedovoljno
razvijene mehanizme podrške daljem razvoju.
Na događaju, na kojem su se okupili predstavnici institucija, stručnjaci, preduzetnici i
međunarodni partneri, posebno je ukazano na ključne prepreke daljem razvoju sektora —
otežan pristup finansiranju, neadekvatnu tržišnu integraciju i neujednačen nivo
digitalizacije.
KKI, kako je ukazano na događaju, već imaju značajan izvozni potencijal i kroz računarske
usluge čine oko 23 odsto ukupnog izvoza usluga Crne Gore – i doprinose diversifikaciji
ekonomije i razvoju inovacija.
Podrška dominantno usmjerenea na rane faze razvoja
Učesnici događaja istakli su da Ministarstvo kulture i medija kontinuirano unapređuje
sistem podrške kroz javne pozive i finansijske instrumente namijenjene kreativnim
preduzetnicima.
Međutim, i istraživanje i diskusija pokazali su da je postojeća podrška dominantno
usmjerena na rane faze razvoja.
„Javna sredstva pomažu da se projekti pokrenu, ali ne i da se razviju i skaliraju“, jedan je
od zaključaka koji se čuo tokom diskusije.
Kao važan prioritet, istaknut kroz razmjenu mišljenja učesnika događaja, profilisana je
potreba za jačom i diversifikovanijom finansijskom podrškom, posebno kroz višefazne
modele finansiranja — od ideje do tržišta, podršku internacionalizaciji i izvozu, kao i razvoj
instrumenata koji prevazilaze grantove.
Diskusija je dodatno potvrdila postojanje tzv. „praznine u finansiranju“ između početne
podrške i investicija neophodnih za rast, ali i oblikovala završne preporuke projekta.
Posebno je naglašena važnost međunarodne saradnje,
ne samo kao izvora finansiranja, već i kao ključnog
kanala za prenos znanja, jačanje kapaciteta i integraciju
u međunarodna tržišta.
Potreban sistemski pristup i bolja koordinacija politika
Zaključak projekta je jasan: kulturne i kreativne industrije moraju biti pozicionirane kao
strateški sektor razvoja Crne Gore. Njihov potencijal da postanu jedan od ključnih stubova
razvoja države ogleda se u doprinosu diversifikaciji ekonomije, digitalnoj transformaciji,
razvoju kulturnog turizma i održivom razvoju.
Završne preporuke zato ukazuju na potrebu za sistemskim pristupom, boljom
koordinacijom politika i snažnijim povezivanjem kulture, inovacija i preduzetništva, uz
unapređenje prikupljanja podataka i praćenja efekata politika.
O projektu
Projekat „Jačanje kulturnih i kreativnih industrija u Crnoj Gori na nivou politika i
implementacije“ realizovan je tokom 2024–2025. godine uz podršku UNESCO-a i
Ministarstva kulture i medija. Obuhvatio je desk istraživanje, anketu na uzorku od 100
preduzeća i intervjue sa ključnim akterima, čime je obezbijeđena kvalitetna osnova za
dalje oblikovanje javnih politika.
INSTITUT ZA PREDUZETNIŠTVO I EKONOMSKI RAZVOJ (IPER)
