ancija za strane partnere”

S vremena na vrijeme, a već duže od dvije decenije, aktualizuje se priča o formiranju razvojne banke. Činjenica je i da smo među rijetkim državama u svijetu koja nema takvu finansijsku instituciju, a primarna funkcija joj je po definiciji finansiranje kapitalnih ulaganja u projekte koji su u srednjem i dugom roku značajni za društveni i privredni razvoj.

Prema najavama s kraja prošle godine, Investiciono-razvojni fond biće transformisan u razvojnu banku. To zahtijeva pripremu zakona u saglašenih sa evropskim praksama, odnosno razvojnim bankama Evropske unije.

Novoizabrani predsjednik Upravnog odbora te institucije Predrag Drecun, ne želi da licitira u kom roku bi se transformacija završila, ali uvjerava da bismo sa državnom bankom imali brojne benefite.

“Ova vlada očekuje da IRF bude jedna moderna banka u nekom doglednom roku. Mi ćemo stvoriti da to bude najbrži mogući rok. Ima tu, naravno, i pravnih koraka koji moraju da se učine i ekonomskih. Državna banka, iza koje stoji država, je jedna vrsta garancije za strane partnere”, ističe Drecun.

Vlada je na sjednici u četvrtak imenovala novo rukovodstvo IRF-a, a mi smo pitali dugogodišnjeg zagovornika formiranja razvojne banke, profesora Branka Radulovića, da li očekuje da će novi menadžment uspjeti u realizaciji te ideje.

“Ne očekujem ni razvojnu banku, ne očekujem nikakvu ni reformu finansijskog sektora, ne očekujem nikakav maršalov zeleni plan, ne očekujem održivi saobraćaj, ne očekujem zelenu energetiku, ne očekujem da imamo samodovoljnost u hrani, ne očekujem da imamo jedan održivi turizam”, prilično pesimistično kaže Radulović.

Profesor kaže da je uloga državne banke da podrži razvojne projekte, takođe da obezbijedi likvidnost privrede i izdeje garancije za biznis koji u budućnosti ima perspektivu.