Rast kamatnih stopa otežava državama pristup finansijskim sredstvima, poručeno je tokom drugog dana Samita ministara finansija, guvernera i direktora Poreskih uprava.
Ministri finansija zemalja regiona saglasni su da povećanje kamata ne ide na ruku ni privredi ali ni građanima, zato su potrebne određene politike, piše Mediabiro.
“U fokusu fiskalnih vlasti je očuvanje životnog standarda građana ali i potrebe privrede. Nemoguće je imati stabilnost ukoliko nemamo sinergiju i usklađene mjere koje dovode do rasta privrednih aktivnosti”, kazao je ministar finansija Aleksandar Damjanović.
Iz MMF-a poručuju da su hrana i energenti najviše uticali na inflaciju u zemljama regiona pa su potrebne mjere kako bi se podržale najranjivije grupe stanovništva.
“Za sve zemlje Zapadnog Balkana finansiranje je postalo sve skuplje. Potrebno je nastaviti sa fiskalnom konsolidacijom ali ne treba često mijenjati fiskalna pravila. MMF je tu da pomogne zemljama da se uspostavi održivi makroekonomski okviri, a zemlje Balkana rade na fiskalnim aranžmanima sa MMF-om”, kazala je Stefani Verena Eble, šefica kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan.
Skupa državna zaduženja utiču i na rast javnog duga. Najbolji saldo ipak ima Bosna i Hercegovina čiji je javni dug svega 35 odsto BDP-a.
“Nama je problem nemogućnost pristupa međunarodnim finansijkim tržištima. Visoke kamatne stope će negativno uticati na javni sektor”, rekao je Zoran Tegeltija, ministar finansija BiH.
Predsjednik Fiskalnog savjeta Republike Srpske, Milenko Krajišnik, kazao je da će javni dug biti izazov jer je finansiranje duga otežano.
“Značajna je podrška MMF-a i mislim da bi on mogao da nam da povoljnije kredite u odnosu na one kamatne stope koje imamo na finansijskom tržištu”, kazao je Krajišnik.
Javni dug u Srbiji je 51,4 odsto BDP-a i on je vraćen na pred-pandemijski period. Za tu zemlju je ključno, kaže pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović, da održi životni standard građana i nastavi sa rastom BDP-a.
“Nastavljamo sa investicijama u infrastrukturu, zdravstvo i energetiku. To su pokretači rasta BDP-a ali i projekti od državnog značaja”, rekao je Popović.
Sa skupa je poručeno da se sve zemlje regiona bore sa sivom ekonomijom te da rade na uvođenje sive ekonomije u legalne tokove.
