Ime profesora Prirodno – matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore Vladimira Pešića našlo se na Stanfordovoj listi najboljih svjetskih istraživača za 2023. godinu, na kojoj se pored njega, nalazi još crnogorskih naučnika.
Među deset miliona najuticajnijih naučnika iz svijeta osim Pešića su i Ljubiša i Srđan Stanković, Igor Đurović, David Kaljaj i Aleksandra Klisić.
U jutarnjem programu Televizije Crne Gore, Pešćić je rekao da je prestiž naći se na toj listi te da mu je čast što je dio nje.
Sagledavali su sve oblasti kojima se Pešić bavi, a među kojima su zoologija, fundamentalna ekologija i evolucija života.
“Tu sam prepoznat na karijernom dijelu liste. Ona se bazira na kompletni opus radova i uključuje kompletne radove, ima veoma kompleksni algoritan pa ne bih izdvajao posebne radove”, kazao je Pešić.
Srbija na toj listi, imao oko 80 naučnika, Hrvatska oko 70, a Bosna i Hercegovina 12.
Pešić upozorava da je u Crnoj Gori opao nivo interesovanja za visoko obrazovanje, naročito za nauku i da to treba da zabrine sve.
“Ne samo institucije u oblasti obrzaovanja, već i čitavu državu. Manje ljudi upisuje fakultet i neophodno je da se to minimizira, treba nam reforma obrazovanja na svim nivoima. Jedna koja bi obuhvatila sve, a to je izostalo. Malo je učenika koji samostalno rade, jer se kod nas đaci trjeraju da uče. Naši studenti nijesu obučeni da rade nakon fakulteta, a očekuje se to od njih kad odu u inostranstvo da se usavršavaju”, pojašnjava Pešić.
Nada se da će nova Vlada da se posveti nauci i obrazovanju te da će da krene u reformu koja se predugo već čeka.
“Nikad nije dovljno novca i sredstava za nauku. Nikad vam naučnik neće reći da je dovoljno novca koji se izdvaja, tako da mislim da nije dovoljno ovo koliko se sad izdvaja. Veće izdvajanje bi imalo benfite za čitavu zajednicu”, istakao je Pešić.
Kaže da je od sštinskog značaja kakva će biti vizija onih koji vode oblast obrazovanja i nauke te kakve kadrove imaju.
Prema Pešićevim riječima, mladi ljudi u Crnoj Gori imaju potencijala da se bave naukom.
“To zahtijeva trud i odricanje. Oni su konkurentni na tržištu ali kada šaljete naučni rad niko vas ne pita kakve su vam mogućnosti u zemlji”, zaključuje Pešić.
