Rast crnogorske ekonomije bi od ove mogao da uspori na 3,2% u prosjeku, navodi se u ocjeni Programa ekonomskih reformi Crne Gore 2024-2026. koju je usvojila Evropska komisija. Kao glavna prepreka inkluzivnom, održivom rastu i konkurentnosti Crne Gore navodi se neformalna ekonomija. Očekuje se da rast prihoda od turizma bude jednocifren a uvoz viši od očekivanog ukoliko se realizuju investicioni planovi, posebno izgradnja autoputa.
U ocjeni Programa ekonomskih reformi Crne Gore od 2024. do 2026. navodi se da je Crna Gora nastavila da bilježi visok privredni rast u 2023. godini, ali bi, kako se navodi, on trebalo da uspori od ove do 2026. godine.
“Uspješna turistička sezona i snažna privatna potrošnja, uz veliki priliv stranih državljana, bili su ključni pokretači privrednog rasta u 2023. godini, procijenjenog na 5,8%. Glavna prepreka bila je visoka ili umjerena inflacija, dok su stroži uslovi finansiranja opterećivali investicije”, navodi se u dokumentu.
Osnovni scenario postavljen u dokumentu predviđa usporavanje rasta realnog BDP-a na godišnji prosjek od 3,2% u periodu 2024-2026. Taj rast, kako se navodi, biće podstaknut domaćom tražnjom, rastućom privatnom i javnom potrošnjom i oporavkom investicija.
Predviđa se da će neto izvoz dati samo marginalni doprinos rastu BDP-a, jer se očekuje da će turističke usluge, koje su već 2023. premašile nivo iz 2019. usporiti i neće bilježiti dvocifren rast.
Uvoz bi, kako se dodaje u ocjeni Programa ekonomskih reformi mogao porasti i više od očekivanog ukoliko se realizuju investicioni planovi, posebno izgradnja autoputa Bar – Bojare.
Unapređenje poslovnog okruženja, podsticanje razvoja privatnog sektora, unapređenje zelene i digitalne tranzicije i razvoj ljudskog kapitala u dokumentu se navode kao ključni strukturalni izazovi sa kojima se Crna Gora suočava.
“Postoji potreba da se adresiraju, između ostalog, slabosti u regulatornom okruženju, neformalnost, teškoće u pristupu finansijama i izazovi u praćenju i upravljanju državnim preduzećima”, navodi se u dokumentu EK.
Planovi energetske tranzicije Crne Gore, kaže se u dokumentu, u skladu su sa Evropskim zelenim dogovorom, koji podrazumijeva dalji razvoj energetskog sektora kroz ulaganja u zelenu energiju i dekarbonizaciju.
“Digitalizacija se fokusira na razvoj digitalnih usluga i unapređenje sajber bezbjednosti”, navodi se.
