Nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedjelje da se zalaže za postupni povratak obaveznog vojnog roka u Njemačkoj. Mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vrijeme ili da taj rok odsluže u civilnom određeno vrijeme. Ta obaveza ukinuta je 2011. „Postupno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu“, navodi se u rezoluciji CDU.
Takozvana „socijalna godina“ mogla bi se obaviti i u Bundesveru i u socijalnim ustanovama, piše DW. A dok se ta odluka konačno ne sprovede, CDU predlaže da se uvede „obaveza uslovne vojna službe“ koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama njemačke vojske. Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusiju i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Njemački ministar obrane Boris Pistorijus bi do ljeta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze. Kako su druge zemlje u Evropi riješile taj problem?
Švedska – uzor za Njemačku?
Ministar Pistorijus trenutno testira razne modele, uključujući i švedski. Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije, nakon ruske aneksije Krima.
Od tada svi 18-godišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn-obrazac. Neke od njih potom pozivaju na ljekarski pregled. Ipak, na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje na kraju prihvati službu. Regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
Postoji dakle evidencija, ali je praktično sama vojna služba – dobrovoljna. Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
Njemački ministar obrane Pistorijus ocjenjuje da je švedski model „posebno pogodan“ za njemačke potrebe.
