Piše: Božidar PROROČIĆ, književnik i publicista
Moralni gorostas koji je odrastao na padinama Lovćena zar može drugačiji i drugačije biti? Od stijena svog zavičaja preuzeo je postojanost, od mora slobodu, a od Cetinja čojstvo i obraz. Ponosan sam što mogu reći da je moj prijatelj, ali još više što je prijatelj svakog časnog građanina i profesionalca Neđeljko Rudović. Nije pristao na kompromis i političke kalkulacije partijsku pokornosti i moralne praznine, on je odlučio da ne ćuti. I ne pristane.
Neđeljko Rudović podnio je ostavku na funkciju generalnog direktora Direktorata za medije u Ministarstvu kulture i medija ali to nije poraz. To je pobjeda časti nad kalkulacijom, odgovornosti nad konformizmom, istine nad dvoličnošću. To je odluka čovjeka koji zna da nema kompromisa kada je u pitanju sloboda medija, vladavina prava i dostojanstvo institucija. Čovjeka koji je jasno poručio neću da budem dio režije koja poništava sve ono u šta vjeruje.
Sabotaža medijskih zakona nije samo tehničko pitanje to je pitanje vizije države. A vizija koju su Rudović i njegove koleginice i kolege iz Direktorata, zajedno s nezavisnim ekspertima i međunarodnim partnerima, godinama gradili bila je evropska, pravedna i profesionalna. Zakon o RTCG i zakon o audiovizuelnim uslugama nijesu pisani da bi se njima zavaravao Brisel, već da bi se njima gradila pravna i demokratska Crna Gora. Oni su srž jedne bolje Crne Gore one u kojoj javni servis pripada građanima, a ne partijama u kojoj se institucije poštuju, a ne gaze.
Kad zakon postane predmet političkog dogovora, a ne temelj državnog poretka tada nastaje ono protiv čega je Neđeljko ustao. Njegov čin ostavke je uzdignuta ruka protiv hipokrizije. On nije otišao iz nemoći, nego zato što je njegova snaga moralna, profesionalna i građanska nadrasla institucije koje su izgubile lice i svrhu. Neđeljko nije bio sam u toj borbi, ali je bio najglasniji, najdosljedniji, najčasniji. I kada su drugi ćutali on je birao istinu. I kada su nudili pragmatizam, on je birao principe. I kada su se drugi sklanjali on je stajao. Istrajno. Dosljedno. Kao Lovćen.
U Crnoj Gori funkcije mijenjaju ljude, Rudović je pokazao da ima ljudi koji mijenjaju smisao funkcija. Koji vlast ne shvataju kao privilegiju, već kao obavezu prema javnosti. Koji znaju da je veći patriotizam od svakog slogana braniti institucije zakonom i čestitošću i čašću
Zato, dragi Neđeljko, znaj da si nas zadužio. I da si učinio više za ovu zemlju svojom ostavkom nego mnogi svojom vlašću. Pokazao si šta znači čast. Šta znači obraz. Šta znači ne pristati. Pokazao si da moral nije fraza nego životni stav.
Neka ti na duši svijetli misao Meše Selimovića, kojoj si sam svjedočio:
“Opet sam sam. Možda je i najbolje tako, ne očekuješ pomoć i ne bojiš se izdaje. Sam. Učinit ću sve što mogu, ne uzdajući se u podršku koje nema, i onda je moje sve što postignem, i zlo i dobro.”
Tvoje je sve jer si sve radio časno. I neka tako ostane. Jer ova zemlja još ima nade dok ima ljudi poput tebe. Barem ćemo se sada više družiti na Lovćenu, u Očinićima, i Babinoj Krušci tamo đe se čuva obraz, a čojstvo ne zavisi od funkcije.
