Evropska centralna banka (ECB) podigla je u četvrtak, četvrti put uzastopno, kamatne stope 0,5 procentnih bodova kako bi zauzdala visoku inflaciju u eurozoni.
ECB očekuje i dalje povećanje kamata zbog znatno podignutih projekcija inflacije, prenosi rtcg.me.
ECB je podigao glavnu kamatnu stopu 0,5 procentnih bodova na 2,5 odsto, a onu na depozite banaka na dva odsto, ublaživši ipak tempo njihovog podizanja nakon što ih je na dvije prethodne sjednice povećao po 0,75 procentna boda.
Ključna kamatna stopa u eurozoni godinama je bila zamrznuta na rekordno niskom nivou od nula odsto, ali je brzi rast potrošačkih cijena ove godine, najprije zbog skoka cijene energije, primorao ECB da promijeni politiku i da ih počene podizati u julu.
ECB je time podigao kamatne stope za ukupno 2,5 procentnih bodova od jula, u dosad najbržem ciklusu njihova podizanja, kako bi suzbio visoku inflaciju koja je ove jeseni premašila deset odsto zbog snažnog rasta cijena hrane, energije, a sada i usluga.
Također, ECB ne odustaje od daljeg povećanja kamatnih stopa budući da su nove ekonomske projekcije pokazale da će trebati da prođu godine da se inflacija vrati ciljanom nivou od dva odsto.
U novembru je inflacija u eurozoni iznosila deset odsto, prema prvim procjenama Eurostata, nakon što je u oktobru bila na vrhuncu, dostigavši 10,6 odsto.
Prema najnovijim projekcijama ECB očekuje da će stopa inflacije ove godine biti viša nego što se očekivalo prije tri mjeseca te da će dostići 8,4 odsto. U septembarskoj prognozi, predviđala se stopa od 8,1 odsto.
U narednoj godini očekuje se godišnja inflacija od 6,3 odsto, takođe viša od u septembru prognoziranih 5,5 odsto, koja bi potom trebalo da uspori na 3,4 odsto u 2024. i 2,3 odsto u 2025. godini, pokazuju najnovije projekcije.
Za ekonomiju procjenjuju da će u ovoj godini porasti 3,4 odsto, iduće godine usporiti na 0,5 odsto, nakon čega očekuju rast od 1,9 odsto u 2024. i 1,8 posto u 2025. godini.
Iako su više kamatne stope glavni instrument ECB-a za borbu protiv inflacije, one su i teret za privredu, jer to znači skuplje kredite i kompanijama i građanima.
ECB je odlučio i da smanji portfolio obveznica, vrijedan pet biliona eura, kupljenih dok je pokušavala da podstakne ekonomsku aktivnost, što će kompanijama i vladama podići troškove zaduživanja.
