Ministarstvo je pozvalo zainteresovanu javnost da se uključi u javnu raspravu koja će trajati do 28. decembra 2024. godine.
„PER je ključni strateški dokument koji planira ekonomsku politiku i upravljanje reformama s ciljem ispunjavanja ekonomskih kriterijuma u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji“, objašnjavaju iz Ministarstva.
Ove godine dokument se sastoji od dva glavna poglavlja makroekonomskog i fiskalnog okvira.
„Novina je integracija strukturnih reformi u Reformsku agendu ili Plan rasta uz posebno poglavlje koje analizira usklađenost ove agende s makro-fiskalnim okvirom. Cilj akta je osiguranje koherentnosti i kredibiliteta ekonomskih i fiskalnih politika. Prema osnovnom makroekonomskom scenariju, crnogorska ekonomija bi u srednjem roku trebalo da raste po prosječnoj godišnjoj stopi od 3,7%, s projekcijama od 4,8% u 2025, 3,2% u 2026. i 3,1% u 2027. godini“, navode iz Ministarstva.
Očekuje se, kako stoji u programu javne rasprave, postepeno smanjenje inflacije, koja bi u prosjeku iznosila 2,9% tokom ovog perioda.
„Ključni faktori koji doprinose ovim projekcijama uključuju snažnu potrošnju domaćinstava, povećanje minimalne i prosječne zarade i penzija, reforme poreske politike i poslovnog ambijenta, rast investicione aktivnosti i kontinuirani rast u turizmu. Očekuje se da će period 2025–2027. obilježiti intenzivan investicioni ciklus, s ulaganjima kroz Kapitalni budžet i grantove Evropske unije. Kao najznačajniji projekti navedeni su izgradnja dionice autoputa Andrijevica–Mateševo i rekonstrukcija željezničke infrastrukture“, navodi se u dokumentu.
Kroz Plan rasta za Zapadni Balkan Crnoj Gori će biti dostupno 383 miliona eura u periodu 2024–2027. za sprovođenje strukturnih reformi i infrastrukturna ulaganja. Dodatna sredstva za ambiciozne infrastrukturne projekte biće obezbijeđena iz kreditnih izvora.
Strategija upravljanja javnim finansijama za ovaj period usmjerena je na ostvarivanje suficita tekuće javne potrošnje, što podrazumijeva da država sve tekuće obaveze finansira iz tekućih prihoda. Program planira da će „ovo biti omogućeno uprkos smanjenju poreskog opterećenja na zarade, što je mjera usmjerena na podršku konkurentnosti privrede kroz podsticajnu poresku politiku“. Procjenjuje se da bi „smanjenje poreskog opterećenja na zarade trebalo da smanji fiksne troškove za poslodavce, dok kompenzatorne mjere treba da obezbijede rast ukupnih javnih prihoda, bez ugrožavanja održivosti javnih finansija“.
Ministarstvo finansija pozvalo je zainteresovane da predlozima, sugestijama i komentarima doprinesu poboljšanju kvaliteta ovog dokumenta i unapređenju dijaloga između javnog sektora i zainteresovane javnosti.
