Sto sedamdeset godina stara vojna tvrđava iz vremena Austrougarske na ostrvcetu u Bokokotorskom zalivu obnovljena je i ove godine je primila prve goste kao hotel.

Mrak, memla, glad i mučenje. Sjaj, belina, mirisne note, otmena hrana, meditacija i masaže. Sve je to Mamula.

Ova 170 godina stara vojna tvrđava na ostrvu Lastavica, na ulazu u Bokokotorski zaliv, u vreme Drugog svetskog rata bila je logor pod upravom italijanskih fašista, a nedavno je postala luksuzni rizort hotel.

U ćelijama koje su danas apartmani u ovalnom prizemlju crnogorske tvrđave od belog kamena, pre osam decenija na logoraše su motrili vojnici Benita Musolinija.

Na desetine zatočenika je ležalo u istoj prostoriji s pogledom na pučinu, gde su spavali, često gladovali i vršili malu i veliku nuždu.

U tom smradu su „delili dobro i zlo”, kaže ćerka logoraša Olivera Doklestić za BBC na srpskom.

„Najveća radost mom tati je bila kad bi mu jednom ili dva puta sedmično dopalo da izručuje kiblu, bure od potrošenog benzina koje je njima služilo kao toalet.

„Izručivalo se drito u more, dole na plažu, i to mu je bila najveća radost jer je mogao da se nadiše zdravog vazduha i da se oseća kao čovek”, opisuje Doklestić iz Herceg Novog.

Ona je među mnogim meštanima koji su bili protiv odluke Vlade Crne Gore da ostrvo Lastavicu i tvrđavu Mamulu, kao kulturno dobro, 2015. daju stranoj kompaniji Oraskom u zakup na 49 godina.

Mamula je tada privukla i pažnju svetske javnosti.

Tadašnji predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić dobio je otvoreno pismo od nekadašnjih čelnika Ujedinjenih nacija Butrosa Butrosa Galija i Uneska Federika Majora kojim se izražava „čuđenje da je jedini izbor spao na privatizaciju i prebacivanje tvrđave u hotel sa pet zvezdica”.

Pismo iz 2015. nije mnogo uticalo na stav poslanika u Skupštini koji su kasnije većinski podržali projekat, u vreme vlasti dugogodišnjeg lidera Mila Đukanovića.

Iz Ministarstava turizma i kulture Crne Gore BBC na srpskom nije dobio komentar, ali je vlada Dritana Abazovića prošle godine saopštila da je u projekat Mamula uloženo više od 20 miliona evra i da su zaposlene brojne domaće firme i pojedinci.

Samih Saviris, egipatski investitor i predsednik borda Oraskom grupe, od početka je govorio da žele da obnove tvrđavu, naprave luksuzni hotel, ali i sačuvaju kulturu sećanja na Mamuli koja će biti otvorena za sve.

Ovog aprila, primili su i prve goste.

Uz poštovanje istorije ostrva, ideja je da mu se da novi smisao i naprave nova sećanja za svetliju budućnost, kaže Hening Šaub, generalni direktor Mamula ostrva.

„Ideja projekta je da donese novu budućnost poznatom mestu kulturnog nasleđa, istorijskom spomeniku na ulazu u Boku, koja je pod zaštitom Uneska, kako bi region bio ponovo ponosan.

„Svaki brod koji uplovi u zaliv prolazi pored ostrva koje je bilo napušteno, pomalo tužno i sramotno mesto”, kaže Šaub, sedeći ispod suncobrana, nadomak bazena, dok septembarsko podnevno sunce prži na ostrvu.

Pod zaštitom Uneska je prirodni i kulturno-istorijski region Kotora.

Već godinama, tradicionalno se na ostrvu organizuje polaganje venaca u znak sećanje na logoraše svakog septembra.

Komemoraciju organizuje hercegnovsko Udruženje boraca OBNOR-a 1941-1945 i mesna zajednica Luštica, a od nedavno u to je uključena i kompanija OHM Mamula novih vlasnika.

Ilija Moric, predsednik mesnog odbora Uduženja boraca Narodno oslobodilačkog rata (NOR) 1941-1945 Luštica, istakao je prošle godine da je „na nama da obezbedimo da Mamula napreduje uprkos ideologiji, političkoj instrumentalizaciji ili normativnoj kritici”.

Kako danas izgleda Mamula?

Do ovog okruglog ostrva me dovozi hotelski gliser, posle 15 minuta vožnje od Herceg Novog.

Na kopnu prečnika 200 metara najveći deo zauzima tvrđava koju okružuje pedantno održavan vrt, zaklanjajući plažu.

Čim se od malenog doka krene uzbrdo ka zdanju od blistavog belog kamena, goste dočekuje natpis „Zakoračite u novi svet”.

Stotinak koraka dalje je druga tabla posvećena nekom starom svetu – i žrtvama logora.

„Ni mrak i memla ni glad i mučenje, ni zloglasni okupatorski sudovi i streljanja nisu slomili duh i veru u pobedu onih koji su ovde tamnovali u dva svetska rata.

„Preko 1.500 boraca i učesnika narodnooslobodilačke borbe iz mnogih krajeva naše zemlje, u vremenu od 1941.-1943. doživeli su u zatvorskim ćelijama ove tvrđave najstrašnije muke”, piše na mermernoj ploči iz perioda socijalističke Jugoslavije koju krasi petokraka.

Tokom razgledanja obilazimo zlatne slavine i mermerne kade, ali domaćini ne potenciraju na luksuzu.

Odmah mi pokazuju da je na samom ulazu u tvrđavu, naspram recepcije, napravljena zasebna Memorijalna galerija.

Do nje se stiže kroz veliku kapiju kad se pređe starinski most koji se nekad dizao i spuštao preko šanca, o čemu svedoči gvozdeni mehanizam lanca obmotanog na kotur.

U njoj bi, kako najavljuju, trebalo da budu predstavljena tri perioda Mamule – istorijski deo, dok je bila samo vojno utvrđenje, zatim Drugi svetski rat i poslednje godine sređivanja i obnove tvrđave.

„Tim prostorom se odaje počast ljudima koji su ovde bili zatočeni, da se njihova iskustva podele sa stranim gostima, ali je važno i za domaće da imaju mesto za komemoraciju”, navodi Šaub.

Ipak, kada sam posetila ostrvo, polovina spomen sobe je bila poluprazna, izložene su samo fotografije iz perioda do Prvog svetskog rata, ali su najavili da će sve biti ubrzo popunjeno.

Mamula je napravljena kao vojno utvrđenje, ali za vrstu topova koji su ubrzo prevaziđeni

Stranci koji dolaze u hotel dobro su obavešteni o prošlosti i znaju zašto biraju to mesto, kaže direktor.

Da se gosti koji noćenje plate od 500 do 4.000 evra osveže, imaju različite mogućnosti masaža i spa tretmana, ali i vlažne peškiriće koje na poslužavniku donose tamnoputi konobari.

Dok me vodi kroz luksuzne sobe, kojima dominiraju pastelne boje, bež, bela, i poneki svetlucavi detalj, uz biljke koje rastu na ostrvu, jedna od menadžerki ističe kako su restauraciju sproveli u potpunosti u skladu sa preporukama državnih organa, da bi se što bolje sačuvala autentičnost.

Uz jedinstven pogled na baštu ili otvoreno more, u sobama koje mirišu na blage egzotične note, uglavnom su lukovi – ogledala i drveni nameštaj, uklopiv, kako se ne bi koristili ekseri i lepak, kao i slike ili vaze različitih domaćih umetnika.

Ponosni su na činjenicu da je bilo veoma „malo invazivno”, odnosno sve što je dodato na tvrđavu je montažnog tipa i kad novi vlasnici napuste ostrvo, lako će se sve to ukloniti za nekoliko meseci.

Dodaju i da je tvrđava bila u jako lošem stanju i razrušena kad su oni došli.